|
Манастир
Прерадовац
У срцу Србије, у питомом Левчу,на дивном округластом
брдашцу, где се додирују међе четири катастарске општине:
Драгова, Калудре, Лепојевића и Опарића лежи потес лепе
обрадиве земље, који се зове Прерадовац. Прерадовачка црква
лежи на 384 метара надморске висине, у центру правоугаоника
кога чине древни српски градови: Јагодина, Крагујевац,
Краљево и Крушевац, са приближно
истим растојањем од око 40 километара.
По месту градње цркве у Прерадовцу, као светионик, говори о
симболу
слободе и културе државе, владара-ктитора и верника, какав је и био стил
градње задужбина српских владалаца, властеле и појединаца од
Немањића до кнеза Лазара. Саграђена је од ломљеног камена са
мешавином креча и печене цигле, рукама домаћих неимара а
такав начин градње је одлика грађевина из XII и
XIII века.
Један од ретких записа о овој светињи говори да је црква
обнављана од 1857. године до 1861. годинe. Освештење је обавио српски Митрополит Михајло (Јовановић) 18.10.1861.
године и црква добија назив
ХРАМ СВЕТОГ СИМОНА
КРАЉА СРПСКОГ (монашко име краља Стефана Првовенчаног).
Епископ жички Јанићије, 1871. године обновио је по други пут
манастир и на тај начин постао далеки следбеник његовог првог
ктитора Стефана Првовенчаног.
Његово Преосвештенство
Господин Јован, епископ шумадијски, благоизволео је у току
2003. основати српски православни, женски манастир
ПРЕПОДОБНОГ СИМОНА
МОНАХА и донети следеће одлуке:
Одлуком број Е.бр.
1284/03 монахиња Текла (Марковић), сестра манастира
Препородног Симона монаха у Прерадовцу, постављена је за
настојатељицу манастира Прерадовац. Нешто касније,епископ
шумадијски Г. Јован, одликовао је мати Теклу чином игуманије
(2003).
Данас манастир чине четири монахиње: Игуманија Текла и три
сестре. Црква слави Краљевдан
(7 октобра).
|
Насловна
